Vratni (cervikalni) sindrom obuhvata grupu različitih oboljenja i poremećaja čiji je zajednički simptom bol u cervikalnom delu sa ili bez iradijacije. U opštoj populaciji, oko dve trećine svih osoba tokom života ima bolove u vratnoj kičmi. Prevalenca je najveća u srednjem životnom dobu (30-50 godina života). Cervikalni bolni sindrom je zastupljen u 8% slučajeva od svih bolnih stanja na lokomotornom aparatu. Ženski pol je ugroženiji skoro 2 puta.

Cervikalni akutni sindrom je veoma značajan klinički sindrom jer kod osoba u najproduktivnijem životnom dobu ometa kako životnu tako i radnu sposobnost. Zbog čestih recidiva dovodi do značajnih ne samo medicinskih nego i socio-ekonomskih problema, odsustvovanje sa posla i velikih troškova lečenja.

Najčešći uzrok bola su degenerativne promene na intervertebralnim diskusima.

Za bolove u vratnom delu kičme okrivljuju se i drugi različiti fakori:

Loše držanje tela, loš posturalni stav i preopterećenje aktivnih mišićnih struktura u vratnoj regiji, povrede, dugotrajno sedenje i rad za kompjuterom, fizička neaktivnost, profesionalna izloženost dizanju tereta, vibracioni stresovi i dr.

Po mestu gde se promene nalaze i prisutnim tegobama razlikuje se četiri sindroma.

1. Cervikalni sindrom: Bolesnici osećaju bol u srednjem delu vrata, ramenima, lopaticama i prednjem delu grudnog koša. Nastaje postepeno ili naglo posle nezgodnog pokreta, “promaje” ili izlaganja hladnoći.
2. Cervikocefalični sindrom: Osnovni simptom je potiljačna glavobolja, koja se širi u gornji zadnji deo vrata, ramena, prema čelu, očima i slepoočnicama. Osim bola javlja se šum u ušima ili poremećaj ravnoteže, zamagljen vid, duple slike ili bol u predelu lica. Ovaj sindrom najčešće nastaje zbog iritacije ili pritiska na nervne korenove C1-C3.
3. Cervikobrahijalni sindrom: nastaje zbog iritacije nervnih korenova C4-C8, najčešće zbog diskopatije, povreda ili degenerativnih promena kičmenog stuba. Bolesnici imaju bol u vratu, ramenima i rukama. Nekada se uz bol javlja trnjenje ruku, najviše u prstima. Tegobe su jače noću pa bolesnik ne može da spava. Osećaj u rukama može da bude snižen. Snaga mišića ruku može da bude smanjena. Vertebrobazilarni sindrom: se karakteriše glavoboljom praćenom mučninom i povraćanjem, vrtoglavicom, smetnjama sa sluhom, vidom i gutanjem. Mogu da budu prisutni bolovi u predelu srca. Ovaj sindrom nastaje zbog iritacije zadnjeg vratnog simpatikusa čija vlakna omotavaju kičmene (vertebralne) arterije. Ako uz to postoje ateroskleroza vratnih arterija tegobe su izraženije. Iritaciju simpatikusa izazivaju koštani trnovi (osteofiti) na pršljenovima tj. spondiloza i unkantroza. Dijagnoza se postavlja na osnovu postojećih tegoba (anamneza). U daljoj analizi se obavlja detaljan neurološki pregled posebno kod sumnje na radikulopatiju.

Dijagnoza bola u vratu uspostavlja se na sledeće načine:

• Dobro poznavanje kliničke slike pacijenta
• Radiografski snimak vratnog dela kičme u dva pravca
• Ultrazvučni snimak muskulature vrata i ramena
• ORL pregled samo kod postojanja nesvestice, vrtoglavice, zujanja u ušima
• Elektromioneurografija (EMNG pregled) pokazuje stepen oštećenja nervnog korena
• Magnetna rezonanca vratnog dela kičme koja je i dalje najpreciznija u otkrivanju dijagnoze

Lečenje i rehabilitacija akutnog cervikalnog sindroma

1. Medikamentozna terapija – mogu se koristiti i lekovi iz grupe:

• Analgetika
• Nesteroidnih antireumatika
• Sedativa
• Miorelaksanata

2. Mirovanje i relaksacija ležanjem na adekvatnom jastuku.
3. KINEZITERAPIJA u vidu aktivnih i statičkih vežbi do granice bola.

Male promene u aktivnostima svakodnevnog života, posebno kod pacijenata čija radna mesta zahtevaju dugo sedenje i prinudan položaj tela, mogu pomoći da se izbegnu ili ublaže tegobe u vratnom delu kičme:

• Nastojte držati kičmu u uspravnom položaju dok sedate,
• Izbegavajte bilo kakve nagle pokrete ili preterana istezanja vratom,
• Redovno se krećite i budite fizički aktivni, a najmanje što možete je uraditi kratke vežbe istezanja na radnom mestu,
• Nabavite odgovarajući jastuk za spavanje i stolicu na radnom mestu,
• Izbegavajte duge periode savijenog položaja glave (npr. podići monitor računara u visinu pogleda),
• Ne podcenjujte negativne efekte stresa – spazam mišića koji nastaje usled stresa tretirajte kineziterapijskim vezbama, relaksacionim masažama i drugim anti-stres sredstvima.
• U cilju prevencije i rehabilitacije cervikalnog bolnog sindroma preporučuje se korišćenje balneofizikalnih terapija – banjsko lečenje (preporuka 2x godišnje), koje podrazumeva sa jedne strane primenu prirodnog faktora: Hidroterapija – kupanje u sumporovitim termomineralnim lekovitim vodama, sprovođenje vežbi u bazenu – hidrokineziterapija, primenu lekovitog blata i sa druge strane fizikalnih procedura (različitih elektroterapijskih modaliteta, laseroterapije, magnetoterapije, UZ terapije, TECAR terapije). Ekstenziona terapija je savremena metoda neoperativnog lečenja koja se sastoji u istezanju određenih delova kičmenog stuba dejstvom mehaničke sile. Trakcija ublažava pritisak na kičmu i ublažava bol. Nežnim istezanjem kičme menja se sila i položaj kičme. Ova promena uklanja pritisak sa kičmenih diskova, stvarajući negativan pritisak u medđupršljenskom disku. Kao rezultat toga, ispupčeni ili hernirani diskovi se mogu povući, smanjujući pritisak na nerve i druge strukture u vratnoj ili slabinskoj kičmi.