Predstavlja uobičajeno bolno stanje donjeg segmenta kičmenog stuba. Bol u donjem delu leđa je uzrokovana povredom mišića (naprezanje) ili ligamenata (istezanje) ili promena na pršljenovima. Uzroci su nepravilno podizanje tereta ili ustajanje, loše držanje, nedostatak redovnih vežbi, prelom, ruptura diska ili artritis. Često je jedini simptom bol u donjem delu leđa. Većina bolova u donjem delu leđa nestaju sama od sebe za dve do četiri nedelje.

KOJI SU UZROCI NASTANKA?

• Spinalna stenoza
• Hernija diska
• Osteoartritis
• Osteoporoza
• Naprezanja
• Skolioza
• Prelom pršljenova
• Spondiloteza
• Ankilozirajući spondilitis
• Degenerativna bolest diska
• Tumor kičmene moždine
• Trauma (povreda)
• Pucanje ligamenta ili mišića
• Loše držanje
• Gojaznost
• Infekcija
• Sakrolitis
• Nepravilno podizanje

Koji su simptomi bolova u donjem delu leđa?

Bol u donjem delu leđa može da se pojavi iznenada ili postepeno, često posle saginjanja da se nešto podigne. Kada se to dogodi, pacijent često oseti oštar ili tup bol, koji može da bude uporan. Kada se širi do glutealne regije  i niz zadnji deo noge, onda je to lumboišialgija (radikulopatija). U određenim položajima (poput saginjanja ili čučanja) se pogoršava stanje, a poboljšanje se dešava u ležećem položaju.

Ostali simptomi u donjem delu đa uključuju:

UKOČENOST: Teško pomeranje ili ispravljanje leđa. Ustajanje iz sedećeg položaja može potrajati i možda ćete se osećati kao da morate da hodate ili da se istegnete da bi ste se opustili. Primetićete smanjen opseg pokreta.

PROBLEMI SA DRŽANJEM: Mnogim ljudima sa bolovima u leđima je teško da stoje uspravno. Možete stajati „nakrivljeno“ ili savijeno.

GRČEVI/SPAZAM MIŠIĆA: Nakon naprezanja mišići u donjem delu leđa mogu da se grče ili nekontrolisano stežu. Grčevi mišića mogu izazvati jak bol i otežati ili onemogućiti stajanje, hodanje ili kretanje.

Ako imate jak bol u donjem delu leđa  koji vas sprečava da obavljate svakodnevne aktivnosti, obratite se lekaru.

Prevencija i lečenje lumbaga:

Lečenje se sastoji od lekova protiv bolova i fizikalne terapje. U nekoliko slučajeva može biti potrebna operacija.

LEKOVI

• Analgetici (ublažavaju bol)
• Miorelaksanti (smanjuju napetost mišića i pomažu u ublažavanju bolova i nelagodnosti u mišićima)
• Opioidi

FIZIKALNA TERAPIJA

• Kineziterapija (Vežbanjem se vraća snaga i funkciju mišića)
• Tens-transkutana električna stimulacija nerava (primena električne struje na deo tela da bi se prigušio osećaj bola)
• Epiduralna injekcija steroida (injekcija kortizona i sredstava za utrnuće u kičmu. Može ublažiti bolove u leđima,vratu,rukama i nogama)

U cilju prevencije i rehabilitacije lumbalnog bolnog sindroma preporučuje se korišćenje balneofizikalnih terapija – banjsko lečenje (preporuka 2x godišnje), koje podrazumeva sa jedne strane primenu prirodnog faktora: Hidroterapija – kupanje u sumporovitim termomineralnim lekovitim vodama, sprovođenje vežbi u bazenu – hidrokineziterapija, primenu lekovitog blata i sa druge strane fizikalnih procedura (različitih elektroterapijskih modaliteta, laseroterapije, magnetoterapije, UZ terapije, TECAR terapije). Ekstenziona terapija je savremena metoda neoperativnog lečenja koja se sastoji u istezanju određenih delova kičmenog stuba dejstvom mehaničke sile. Trakcija ublažava pritisak na kičmu i ublažava bol. Nežnim istezanjem kičme menja se sila i položaj kičme. Ova promena uklanja pritisak sa kičmenih diskova, stvarajući negativan pritisak u medđupršljenskom disku. Kao rezultat toga, ispupčeni ili hernirani diskovi se mogu povući, smanjujući pritisak na nerve i druge strukture u vratnoj ili slabinskoj kičmi.

Akupunktura – vid alternativne, odnosno oblik tradicionalne kineske medicine (ubadanje igala u određene tačke na telu povoljno deluje na ublažavanje bolova i lečenje drugih stanja).